„СРБИЈА - Национална ревија”, број 22

 

РЕЧ ПРЕ

Идиот. Ίδιώτης. Према изворном значењу ове старогрчке речи, то је човек равнодушан према интересима заједнице у којој живи и државним питањима, сав окренут свом приватном, омеђен и премерен својим себичностима. Друштво је само ловиште, простор у који се улази да се награби. Нема моралних препрека, нема обзира, нема милости. Идиот је и по томе што ће увек, тобоже продорно и сналажљиво, успешно, дати веће за мање: душу за паре, благостање свих за своје благостање, веру за вечеру.
Да ли је ово време тријумф Идиота? Да ли је бити Идиот једино могуће системско решење?
Срећом, нисмо сви идиоти.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
ЉУДИ И КРИЗА, ЉУДИ КРИЗЕ, КРИЗА ЉУДИ
Доброчинство сад

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ ИГОРА МАРКОВА

Варошарије
У ВАРОШИ ПОД ЈАВОРОМ, НА ОБНОВЉЕНОЈ „НУШИЋИЈАДИ”
Бити виђен за Ивањицу
Бранислав Нушић, кажу, никада није био у овом градићу, у његово време на самој граници са Турском, у који се слало по казни или у прогонство. Али зато његова министарка Живка, у чувеној комедији, каже своме зету Чеди: „Виђен си за Ивањицу!” Ивањичани су то схватили не мање духовито од Нушића, па су под тим мотоом још 1967. покренули фестивал хумора, предвођен Сојом Јовановић и Љубом Дидићем. Укинут после пет веома успешних година, сви тамо знају зашто, обновљен је овога септембра на начин који ће се памтити

Пише: Лука Весковић
Фотографије: Драган Боснић

Крај казана
У ОСЕЧИНИ, СРЕД ПОДГОРИНЕ, НА САЈМУ „БЛАГО СРБИЈЕ”, ОВОГА ЛЕТА
Србија међу шљивама
Како се, у ствари, прави добра српска шљивовица? Како то изгледа у брдима, крај казана и ватре, далеко од камера, кабинета и лакировки? Шта је потребно да би Србија повратила своје некадашње изванредне позиције на светском тржишту шљиве? Имамо ли ми државу и има ли она нас? Хоће ли Србија добити ракијске путеве, као што има винске? Зашто се баш ракија сипа на рану и одлива за душу? Зашто су за производњу врхунске ракије потребне баш ове три ствари: стари рецепти, нове технологије и три пријатеља?

Текст и фотографије: Роза Саздић и НР Прес

Посета
КАКО СЕ УБ ПРИПРЕМА ДА ДО 2015. ПОСТАНЕ ЈЕДНА ОД НАЈБОГАТИЈИХ ОПШТИНА У СРБИЈИ
Основе за реални оптимизам
„Урадили смо анализе земљишта и вода, имамо све услове за масовну производњу разноврсне здраве хране. Потписали смо уговор са Немцима о санацији некадашњих копова и њиховом претварању у туристичко-спортске оазе. Са нашег копа ’Радљево’ од 2015. биће снабдеване две нове велике термоелектране, једна у нашој општини, у шта ЕПС улаже 700 милиона евра. Кроз општину ће у дужини од 26 километара проћи аутопут за југ (градња почела), до 2016. стиже гасовод, отварамо две велике индустријске зоне...” наводи председник општине Владислав Крсмановић

Пише: Алекса Митић
Фотографије: Драган Боснић

Путоказ
У ЗАЈЕЧАРУ, О ВЕЛИКОЈ КУЛТУРНОЈ ЖИВОСТИ И ЈАСНИМ РАЗВОЈНИМ ПЕРСПЕКТИВАМА
Град загледан у Европу
Спектакуларно археолошко откриће фигуре „Трачки коњаник” озарило је све. „Гитаријада”, после две деценије таворења, окупила преко 10.000 љубитеља рока и вратила ово име на музичку мапу Балкана. Више од 1.000 бајкера из 40 клубова широм Европе стигло у град. Централна прослава „Дана европске баштине” ове године у Зајечару. У Царској палати у Гамзиграду свирала „Београдска камерна академија”. А привредници се спремају да на низу пословних и сајамских окупљања у Италији на језику инвеститора образложе зашто треба улагати у овај град и регион

Пише: Горан Будимир

Стазе
РЕПОРТЕРИ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ” СА НЕОБИЧНОМ ЕКСПЕДИЦИЈОМ НА БЕСНОЈ КОБИЛИ
Џипом кроз облаке
Крај леп и пуст, крда дивљих коња, далеки видици и дубока запитаност. Километарска колона шароликих теренских возила чију вредност и смисао тек овде заправо уочавате, а не у малограђанском парадирању по тесним варошима. Искрсну, да зачине и потпраше, и јужњачки трубачки оркестри, у којима сваки други трубач тврди да је законити унук чувеног Бакије Бакића. Најзад, да све задржи ту лепу зачудност, на ручак у манастир Лепчинце џипом нас вози млада монахиња. Толико ваздуха и ведрине лечи и најмрачније

Текст и фотографије: Драган Боснић

Источници
СВЕТОГОРСКЕ СТАЗЕ: КРАТКА ПОВЕСТ АТОСА И МАНАСТИР ГРИГОРИЈАТ
У Богородичином врту
Успеније Пресвете Богородице, као и сви остали празници посвећени светогорској заштитници, прослављају се овде с нарочитом радошћу. Присуствовали смо оволетошњим великогоспојинским свечаностима и поново се уверили у то. Била је то лепа прилика да се још једном, заједно, подсетимо историје овог јединственог места и да посетимо знаменити манастир који је у XIV веку основао свети Григорије Ћутљиви, пореклом Србин

Текст и фотографије: Мишо Вујовић

Свето место
МИХОЉСКА ПРЕВЛАКА, У БОКИ, СТАРО И НОВО ДУХОВНО СРЕДИШТЕ
Острво будућег века
Опојни мирис Медитерана и миомирис светости сливају се у један на овом необичном месту, где је свети Сава већ 1219. основао Зетску митрополију. Снажни православни духовни центар у Приморју сметао је многима. Вишевековна повест млетачког и аустроугарског настојања да га угуши препуна је загонетних и страшних догађаја. Али, како то бива у сакралној историји, кости монаха-мученика отрованих у XV промироточиле су на крају XX века. Шта је репортер „Националне ревије” тамо још видео и чуо овог лета?

Текст и фото: Олга Вукадиновић

Брига
ДЕСЕТА „ШКОЛА ПРИЈАТЕЉСТВА” ОРГАНИЗАЦИЈЕ „НАША СРБИЈА” НА ТАРИ
У српском коду
Учествовала су српска деца из осам земаља региона, из српских енклава на Косову и Метохији, деца без родитеља из програма подршке „Наше Србије”, али и деца осам различитих националности које живе на територији Србије. Укупно, њих 600. Посетили су их и учествовали у њиховим веселим радионицама бројни пријатељи и донатори, почев од председника државе. Генерални покровитељ била је „Банка Интеза”, програм водио стручни тим „Наше Србије”, о здрављу учесника бринуо новосадски Институт за здравствену заштиту деце и омладине

Примери
ДЕЧЈИ КОШАРКАШКИ КАМП НА ФРУШКОЈ ГОРИ, ОВОГА ЛЕТА ТРЕЋИ ПУТ
Дошао си, играј
Бављење спортом не сме бити привилегија, него право. Зато је спортско-образовни камп „Дошао сам да играм” бесплатан. Окупља по стотинак дечака и девојчица из свих некадашњих република Југославије. Осим кошаркашке технике, уче и етику, спортску и животну. И бројне корисне друштвене вештине. А највише науче, кажу, једни о других

Пише: Соња Маџар

Припремање
ВЕЖБА КАДЕТА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ „ДИПЛОМАЦ 2010”
Ватрено на Пасуљанкама
Ове године први пут су учествовали сви нивои школовања у Војној академији, укључујући и оне на генералштабном усавршавању. Такође први пут, омогућено је да се на интернету, у реалном времену, прати пренос вежбе и геопозиционирање јединица. Војнотехнички институт и „Југоимпорт-СДПР” показали су нова борбена средства и опрему из свог извозно оријентисаног програма. А главни задатак српских снага био је да ефикасном нападном операцијом разбију и протерају непријатеља преко државне границе, успоставе контролу на сопственој територији, неутралишу терористичка дејства и приморају све на прихватање услова за трајан мир

Текст: Александар Петровић, Мира Шведић
Фото: Горан Станковић, Душан Атлагић

Препознавање
ЗАВОД ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СВОЈИНУ СРБИЈЕ РЕГИСТРОВАО ДОСАД 54 ПРОИЗВОДА СА ОЗНАКОМ ГЕОГРАФСКОГ ПОРЕКЛА
Нова заштита аутентичног
Овако се штите индустријски, занатски, природни, пољопривредни, производи домаће радиности, као и услуге на одређеном подручју. Извор посебних својстава и квалитета су клима, састав земљишта, осунчаност, руже ветрова, специфични микроорганизми, традиционални поступци производње, умеће људи које се често преноси вековима. По чему ће нас препознавати, шта смо (авај) пропустили да урадимо, а за шта још није касно?

Пише: Радмила Таминџић

Чувари пута
СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ: НИШ
На многим слојевима
Античку тврђаву, римску, срушили су Хуни у V веку. Онда га обновио и византијским учинио цар Јустинијан. Опет је био опустошен и напуштен када у њега, почетком VII века, улазе Словени. У српску средњовековну државу први пут га је укључио Стефан Немања 1186. Последња српска средњовековна обнова овог града била је она деспота Стефана Лазаревића у XV веку. Данашња тврђава остатак је турске из XVIII века. Под заштитом је закона од маја 1948.

Пише: Војислав Филиповић

Добротвори
НОВОСАДСКА ХРОНИКА МАРИЈЕ ТРАНДАФИЛ (1814-1883), НАЈВЕЋЕ СРПСКЕ ЗАДУЖБИНАРКЕ
Заборав једе оне који заборављају
Наследила је и великим трудом умногостручила огромно богатство. Поседовала „пола Новог Сада”. Само један дан у животу била је сиромашна и гладна. Никада не заборавивши тај дан, сав свој иметак пажљиво је завештала другима, онима за које је мислила да им је најпотребније. Помагала је градску сиротињу, децу, девојке без мираза, удовице, Цркву, националне установе, болнице... Почива у крипти Николајевске цркве, крај мужа и деце. Помене јој одавно нико не служи

Пише: Татјана Марковић

Читанка
КЊИГЕ СТАРОСТАВНЕ: ПЈЕВАНИЈА СИМЕ САРАЈЛИЈЕ (1791-1847) И ДРУГЕ ПУСТОЛОВИНЕ ОВОГ НЕОБИЧНОГ ПИСЦА
Кад цео народ пева
Живот му беше као пикарски роман. Живео је у Србији, Угарској, Аустрији, Влашкој, Русији, Црној Гори. У Србији био писар Совјета, у Црној Гори државни секретар, учествовао у оба устанка, тукао се у Боју на Дубљу. Познавао Јакоба Грима, Хердера, Гетеа. Побратим Вуков, учитељ Његошев. Лично је Доситејев ковчег у гроб положио. Песме посвећивао Немици Терези фон Јакоб и Туркињи Фатими. Оставши некако у сенци и непрочитан, роду је завештао много више него што је то досад препознато и вредновано

Пише: Драган Лакићевић

Стари мајстори
ДУШКО ТРИФУНОВИЋ (1933-2006), ВЕСЕЛИ ПЕСНИК ВЕЛИКЕ ТУГЕ
Само да бих био с тобом
Његове песме знају напамет и певају милиони. Снимили су их „Бијело дугме”, Здравко Чолић, „Индекси”, Арсен Дедић, Јадранка Стојаковић, Неда Украден, Вајта, „Тешка индустрија”, „Код”... Његова поезија део је сентименталног пртљага већине нас „рођених у прошлом веку”. „Има нека тајна веза”, „Пристао сам, бићу све што хоће”, „Шта би дао да си на мом месту”, „Главо луда”, „Златна рибица”, „Све смо могли ми”, „Памтите ме по песмама мојим”... А данас, после свега, почива на брду изнад Сремских Карловаца и Дунава, подно Бранковог Стражилова, баш како је Њој давно поверио: „Кад зађеш у године, ја ћу бити једна блага падина Черата”

Пише: Зорица Тодоровић Мирковић

Више од игре
БЕОГРАЂАНКА И МОСКОВЉАНКА МИНА ЗАКИЋ, ВИОЛОНЧЕЛИСТКИЊА СВЕТСКОГ РЕНОМЕА
Желим да ме музика води
Имала је само девет година када је први пут освојила Европу (Лицен, Аустрија, 2000). А онда, да не би било неке забуне, то поновила много пута. Данас је једини српски студент на елитном Конзерваторијуму „Чајковски” у Москви. После низа победа, Руси су јој признали изузетност, што је као да вам се Кинези поклоне у акупунктури или Бразилци у фудбалу. А она зна да је на загонетном путу у висине, где једина граница може бити човек сам. Говори и мисли на руском, осећа на српском. Занета је Шуманом, Шостаковичем, Бахом. Памти једну терасу на Бежанијској коси, детињство на Сави у новобеоградским блоковима, летња путовања по Србији. Србија је за њу дом, слобода и најдубља везаност. Она је један од симбола Србије каква нам је потребна у XXI веку. Било би тужно да то Србија, и овога пута, последња схвати

Пише: Бранислав Матић

Око
СЛИКАР И ВАЈАР ДУШАН РАЈШИЋ НЕПОКОЛЕБЉИВО СЛЕДИ СВОЈЕ ЗАНОСЕ И САМОИСТРАЖИВАЊА
Откривање Дон Кихота
„Рајшићева уметност је утемељена на поетици романтичарског експресионизма, чији стваралачки механизам покреће чиста енергија, веома блиска оној коју је српска култура баштинила делом непоновљивог Матеје Вуковића и делимично Јована Солдатовића. Рајшић је на путу да буде у врху ликовне уметности Србије”, записао је Никола Кусовац поводом изложбе у земунској галерији „Икар”

Пише: др Милорад Ђоковић

Победник
ЕКСКЛУЗИВНО: НИКОЛА ГРБИЋ, СВЕТСКА ОДБОЈКАШКА ЗВЕЗДА
Дао сам све од себе и миран сам
Из села Клек код Зрењанина стигао је на светски врх и ту остао, ево, скоро две деценије. Од почетка га красе достојанство, чврст карактер и нарочита интелигенција за игру. Сматра да много зависи од васпитања, менталног склопа и средине из које се долази. „Само неко ко је потпуно посвећен и ко увек даје себе на граници крајњих могућности може напред”, каже. „Нагледао сам се врхунских талената који су завршавали као просечни играчи, у својој охолој самоуверености.” А за своју земљу увек је играо безрезервно, с поносом и посебним емоцијама. То му је, вели, остало од оца Милоша и то ће пренети сину Милошу

Пише: Дејан Булајић

Осигурање
„ДДОР НОВИ САД” У НОВОЈ АКЦИЈИ
Прва покретна пословница осигурања
У специјално опремљеном комби возилу „ДДОР-а Нови Сад” које је кренуло на шестомесечни пут по Србији, грађани ће моћи да осигурају себе, своје породице, имовину и возила

Осветљавање
ХИДРОЕЛЕКТРАНА „СВЕТА ПЕТКА” У СИЋЕВАЧКОЈ КЛИСУРИ СТАРИЈА ОД ВЕКА
Препород са Нишаве
Прво индустријско предузеће у Нишу била је фабрика коњака краља Милана Обреновића (1880). Онда је започела изградња пруге (1881), стигао први воз (1884), покренута иницијатива за осветљавање града (1895), Тодор Миловановић за кратко време нишку касабу преобразио у модерну европску варош... Ипак, круна свега тога и најјачи мотор даљег развоја била је изградња хидроелектране на Нишави, потпомогнута кредитима од државе (1903. и 1906). А онда је најзад, 21. септембра 1908, засијало!

Пише: Зоран Плавшић

Енергија
ИНЖЕЊЕР ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ, ДИРЕКТОР ПД „ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ И КОПОВИ КОСТОЛАЦ”
Подижемо снагу Србије
Ово привредно друштво, у овом облику формирано након реорганизације у ЕПС-у 2006. године, 140. годишњицу копања угља на овом простору обележило је, лани, рекордима. Већ у првих осам месеци ове године постигнути су нови: 5,17 милиона тона угља и 3,33 милијарде киловат-сати електричне енергије (колико је, до пре коју годину, била годишња производња). Али то, наравно, није све

Енергија
ЗОРАН КНЕЖЕВИЋ, ДИРЕКТОР ТЕ „НИКОЛА ТЕСЛА”
За стабилност кључног српског система

Угошћавање
У РЕСТОРАНУ „РОМАНТИЧАРИ”, НА КАРАБУРМИ, СТАРИ АСОВИ ПРЕСТОНИЧКОГ УГОСТИТЕЉСТВА
Средиште тако београдско